Glas razuma

Sloboda nije za ljude

Znam da sam dosadan sa ovakvim pisanjem, međutim ako ne razumeš istinu, nadaj se najgorem.

Prirodni red je, stvarno živo telo se rodi, beba je potpuno slobodna od svega, istinski razume, nezavisna je, zdrava i sve to kad postane čovek izgubi zbog pogrešnog vaspitanja, obrazovanja i loših navika.

Beba istinski život razume iz mozga čistog tela.
Čovek iz duše misli, što znači kao bez mozga želi uživati, bez obzira što gubi zdravlje.
Naravno deca nisu robovi duše, igraju se, ne vređaju se, nemaju potrebu da misle, jer su njihova čla slobodna i brža od mišljenja.
Sa odraslima je suprotno.
Sloboda je da sve u životu jasno razumeš kao objektivnu realnost.
To je lako sa slobodnim čulima.

Stvarnom životu čovek ne treba, posebno što se niko nije rodio kao čovek, nego beba u svemu apostol čistoće.

Čoveku život treba jer preko tela od krvi i mesa, on upražnjava svoju iluziju.
Da, čovek je u krvi, organima, funkcijama, u karakteru i ponašanju, kao faktor koji kvari prirodni kvalitet ličnosti.
Naime sa razumom niko se ne ponaša kao čovek.
Bez razuma čovek izaziva rascep ličnosti, menja karakter, čudno se ponaša i to je bolest.
Rascep ličnosti je normalnost, međutim valja razumeti šta čini strukturu čoveka i ne dozvoliti mu zavisnost, jer je to evidentna bolest.

Krv zdrave bebe nema genetske spirale, dok kod čoveka može ih biti i 12, to su poremećeni genijalci, međutim po logici su najviše cenjeni.
Umesto gena u krvi, beba ima pet slobodnih čula, zato je njoj u mozgu sve jasno, dok čovek o svemu mora da misli.

Šta je razum?
Prirodna vibracija za oživljavanje tela je trenutna istina, dovoljna da ličnost razume jasno.
Trenutna jasnoća, kao munja, grom, vrisak, eksplozija, zemljotres, sudar i slično.

Problem čoveka je što telo izlaže nepotrebnim rizicima, a koji njemu služe za privid ili iluziju uživanja.
Rizici su gutanje svašta i uživanje telom što kvari organe, funkcije i zdravlje u celini.

Znači čovek sam od sebe nije život.
Sve što čovek misli i govori jezikom sa otvaranjem usta nije istina od života.
Sve što čovek izmisli i stvori sebi da udovolji, nije prirodno.
Čovek je najbolji samo kada razume, što znači kada ne misli.
Međutim njemu trenutak istine ne zadovoljava iluzorno vreme, zato sve čini da istinu ne koristi.
Ako govorim ja, to od života nije, nego su u pitanju nekakve moje želje.

Sam od sebe život je ljubav kao volja bez želja, jer ako se one pojave, nema istine za razum, traju sve dok ima prljavštine u telu i dok čovek ne prekine štetno gutanje.
Mera za gutanje je razum, a ne reklame i misli. 

Ko sam ja?

Posle svega za moje 72 godine, razumem da JA nisam kvario tempo života od rođenja, iako sam bio drugima čudan.
Sama činjenica da nisam imao faze puberteta kao vršnjaci, sada mi je jasno da se nisam dao slomiti iuzijom vremena u mtaeriji i mrtvom kapitalu.
Evo i sada sam potpuno detinjast jer ništa materijalno ne cenim, već jednostavno prirodno održavam tempo života i usput drugima znam objasniti sve o čemu oni misle, veruju, maštaju i pate.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• SVEST I DROGA
• ŠTA JE NULA
• IZVOR ŽIVOTA
• REVOLUCIJA MATERIJALNE REALNOSTI
• TEMPO ŽIVOTA
• KO SAM JA
• ŽIVOT BEZ SRCA
• JA IZMEĐU SRCA I NEČISTE KRVI
• SVEST DOŽIVOTNA ROBIJA
• IDEAL IDOLI SIMBOLI

• Generalna [692]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom