Glas razuma

Šta je čovek

Veoma mi je teško da te namamim da razumeš šta je stvarnost u jednom životu, u jednom materijalnom postojanju.

Pisaću razne logične reči koje ćeš možda pročitati i na kraju ostati onaj kako si navikao

od ranije, da misliš, veruješ, držiš se nauke, politike, jer radiš za novac koji stvarno nema pokriće u robi.

Nepisano je pravilo da o čoveku ne možeš saznati ništa, jer se on krije kao zmija noge, kako se to kaže.

Ne samo to, čovek i ljudi sebe predstavljaju kao dušu, dušicu, boga, kako su pametni i svesni svega što žele, ali niko ne razume koliko je to zabluda, koliko je štetno i opasno, posebno kada se dešava realno.

Kada su toliko svesni i pametni, zašto nisu razumni, zašto nisu humani, zašto nisu sa slobodnim čulima, zašto nisu zdravi?

Ako mnogi imaju previše udobnosti i luksuza, zašto se ponašaju kao fašisti i monstrumi?

Zašto je čovek preselio mozak u čip?
Zato jer nema čistu krv, nema kiseonika, guši se, međutim to što se guši iznutra prvo je zagadio vazduh, vodu, hranu, informacije i sve skupa je to ludilo bez objašnjenja.

Nema ko da objasni niti ima kome.

Čovek je sam po sebi duh kao slika u ogledalu, znači nije respekt stvarnosti, jedino se pojavljuje kao stvarnost sa onim što materijalno stvara, uništavajući time prirodu oko sebe i izazivajući rak u telu.

Upravo je uloga čoveka iluzornost u svemu.

Pođimo od toga da beba nije čovek, jer nema formiranu subjektivnu strukturu u telu od krvi i mesa.

Ako je čovek subjektivitet tela, to znači on nije objektivan, nije realan, niti razume sebe.

Čovek je samo objektivan kada njemu treba da nahrani dušu, jer bez toga ne može mentalno ili psihički misliti, niti koristiti telo kao što on to inače logički pogrešno i zlonamerno radi.

Čovek je kao vatra u telu kojoj stalno treba gorivo, dok dim koji se time stvara, ostaje u telu kao bilo koja bolest i rak na kraju.

Nažalost imamo primera ali ih je malo o tome kako razumnoj osobi za opstanak u životu treba veoma malo kao materijal van tela.

Upravo život se ponavlja vibracijski, trenutno, čisto, međutim za tako nešto čovek treba razumeti i znati da zablude i greške samo vode u pogrešnom pravcu.

Tok misli čoveka su kao san, kao nestvarno vreme i prostor, sve dok tu iluziju, taj privid ne materijalitzira.

Kod čoveka sa proizvoljnom logikom nije moguća sloboda čula, čist karakter, jasnoća bez misli, istinski doživljaj za stvarnost, zato on nije objektivan ni realan.

To što čovek misli uvek je zbog želja da nešto iskoristi, kao uživanje telom ili posedovanje nečega čime ruši zdravlje.

Opravdanja za ljudska delovanja, a ona su uvek pogrešna, čovek pravda logikom verovanja, naukom, politikom i novcem, jer je tako uređen sistem za odnose među ljudima.

Sistem je toliko loš i mora se srušiti.

Često čujemo dolazi nam opasno vreme u smislu najvećih katastrofa.

Međutim kako vreme ne postoji niti je stvarnost, ostaje da razumemo kako su ljudi od iz generacije u generaciju sve više bahati, nasilni i ludi.

Ako je nekada sve bilo prirodno, a sada je sve veštačko, znači da naša tela nisu stvorena kao mašine.

Bez mnogo priče, valja razumeti strukturu čoveka, jer bez toga nema istine, ostaje sve po starom i samo se pogoršava dok se ne slomi.

Najlakše od svega je pokazati čoveku kako može svakog trenutka biti kao beba bez misli, bez iluzornih želja, da se oslobodi umišljenog vremena i prostora i posveti se jasnoći i razumevanju, prosto cela logika kojom misli da svede na najmanju tačku i to trenutno.

Svaku stvarnost, vidljivu i nevidljivu, poznatu i nepoznatu, naša tela mogu objasniti čoveku.

Kako?

Treba imati u vidu najsitniji plan pojava ili još čistije apsolutnu bazu postojanja života, kao slobodu, moć, večnost i bez pojave.

Upravo ta baza sa pojavom čini stvarnost.

Upravo subjektivna struktura čoveka kao mineralni talog u telu, sa telom čini osobu ili ličnost.

Slika sa lične karte, pasoša ili ID na internetu je logična identifikacija čoveka, ali to nije stvarnost živog bića i to nas vodi u potpuni propast.

Po toj logici prirodno nam ništa ne treba, sve će biti veštačko i mi ćemo uživati kao duhovi u iluziji.

Upravo ljudi rade na tome da sve biološke aktivnosti presele na ekran i da im to bude najveće zadovoljstvo.

Da, mladi to rade, ali su sve više zombi.

Nuklearna pretnja je dokaz svih ljudskih zabluda, svega do sada što je civilizacijski stvoreno i postavljeno.

Naše telo sa organima i funkcijama je savršena prirodna biologija i ne treba joj nikakva tehnologija.

To znači ljudi rade sve pogrešno, baš kao u snu.

Ono malo budnosti preko dana nisu dokaz da su ljudi stvarno budni, jer ne koriste razum nego um.

Čovek guta svašta da jer time izazove pospanost tela, kao odmor do sledeće ludosti.

To što ljudi gutaju jednim imenom je droga, vazduh, voda, hrana, slike, reči, sve što ima u gradu na struji, međutim od toga su ludi i bolesni, životare do smrti.

Razumna osoba u ničemu ne preteruje, slobodna su joj čula, miran rad srca, sklad organa i funkcija, jasnoća u svemu i razume baš sve.

Kod razumnih osoba je bitno poverenje, međutim toga kod ljudi nema i oni se služe kobajagi kulturom, kojoj veri pripadaju, kojoj političkoj opciji pripadaju i koliko novaca imaju.

Iz dana u dan sa novim tehnološkim rešenjima i novim veštačkim proizvodima, sa neprestanim lažima, gradovi neizbežno postaju logori smrti.

To znači nemaš se kome požaliti, niti te ima ko zaštititi.

Teraj kao klošar dok telo ne odustane od idiota čoveka u sebi.

Sve reči svih jezika koje ljudi koriste kao logiku za misli i laži svakako nemaju veze sa istinom stvarnosti, međutim postoji jednostavan način da ssvako lično sebi postavi bilo koje pitanje, tako što će zatvoriti usta i govoriti glasnicama grla. Time se postiže jednaka vibracija kojom se telo odžava u životu.

Cilj toga je da se glupa logika psihe čoveka svede na trenutak u tački knedle i ona udari ako je odgovor NE ili miruje ako je odgovor DA.

Naravno jednostavno je ako se to pokaže i uživo proba, da bi se svako uverio kako je prirodno doći do istine.

Pitam vas sve, kome to trebam pokazati, obzirom da više decenija radim na tome i kako to da izvedem, obzirom da nisam sreo novinara koji bi me makar saslušao.

Istina stvarnosti i razum je sasvim lično, tako bilo kakvo pisanje o tome neće pomoći dok uživo sam ne probaš.

Ko sam ja?

Posle svega za moje 72 godine, razumem da JA nisam kvario tempo života od rođenja, iako sam bio drugima čudan.
Sama činjenica da nisam imao faze puberteta kao vršnjaci, sada mi je jasno da se nisam dao slomiti iuzijom vremena u mtaeriji i mrtvom kapitalu.
Evo i sada sam potpuno detinjast jer ništa materijalno ne cenim, već jednostavno prirodno održavam tempo života i usput drugima znam objasniti sve o čemu oni misle, veruju, maštaju i pate.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• SVEST I DROGA
• ŠTA JE NULA
• IZVOR ŽIVOTA
• REVOLUCIJA MATERIJALNE REALNOSTI
• TEMPO ŽIVOTA
• KO SAM JA
• ŽIVOT BEZ SRCA
• JA IZMEĐU SRCA I NEČISTE KRVI
• SVEST DOŽIVOTNA ROBIJA
• IDEAL IDOLI SIMBOLI

• Generalna [692]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom